Opet sam snio majku na praznicni dan
i kao lutnja brujnu slutnja
sta bi znacio taj san
Blagi sfumato povratka
kljuc uvek iza dovratka
i staza kraj simsira urasla u travu
Sanovnik s krupnim slovima
lako je to sa snovima
mnogo mi teze ide kad tumacim javu
Opet sam snio april i lesnikov ‘lad
na hoklu sklonjen goblen s konjem
zapocet jos Bog zna kad
Lanena letnja haljina
sa vezenim detaljima
pasent uz cvetnu saru na bastenskoj kanti
U leji zlatnog seboja
u tom snu mladja nego ja
onakva kakvu bih i zeleo da pamtim
O, mati, veje sneg
ni to me ne raduje vise
dospe na kraju sve na isti sled
Proslo je zanavek
severac pustolinom brise
i ravno je unedogled
Vitlaju pahulje
noc ceka svojih pet minuta
vetar ne poznaje ni stid ni sram
Niko ne strahuje
sto kasnim, sto me nema s puta
i malo sam ti nocas sam
Neki su pola stope ispred vremena
ludi jahaci, izvidjaci
milju ispred plemena
Tek posle sebe hvaljeni
na Trgu zlobe paljeni
ociju punih suza, al’ obraza suvih
Na pravdi Boga blaceni
tek posle sebe shvaceni
neki su sonatine u dolini gluvih
O, mati, veje sneg
ni to me ne raduje vise
dospe na kraju sve na isti sled
Proslo je zanavek
severac pustolinom brise
i ravno je unedogled
Veje, ne sustaje
na simsir i na divlji lesnik
o mati moja, mati predraga
Ravnica pusta je
na Bozic putujem ko gresnik
od nemila do nedraga