Zvala se Maria de la Lovrez
iz Meksika je bila, ljudi
to sto pricam nije zez
sreo sam je sred Jadranske obale
Zna po naski, kakva sreca
dida joj je sa Lovreca
Boze, hvala ti
i Mate, dobar si
O je
Gitaru svir’o sam joj
ja dan i noc
a ona je nesto trkeljala
da je glumica i da mora kuci poc’
Rek’o sam – hej
ti nasa jesi, budi Lassie
a ona rece – moj Santana
ja ti odo za dva dana
nazad u Meksiko
Ref.
Maria, Maria
svirajte mi, mariaci
uz gitaru srce placi
moje ranjeno
jer dijaspora
ljubav mi je uzela
Maria, Maria
svirajte mi, mariaci
uz gitaru srce placi
moje ranjeno
jer taj Meksiko
fakat mi je daleko
Od tada lose zivim
visok mi tlak
vec mi je vise puta doslo
da se bacim pod teretni vlak
Al’ mi TV pomogne kroz sapunice
trazit cu je sirom svijeta
preko UNC-a, interneta
ima jos nade, zar ne
Ref.
Pusi
jos pusi
pusi, ti glupane jedan
e niko ne puse ovako
Ref.
E, fakat mi je visoko
Nek’ ti mama dodje tamo